Terapija eteričnim uljima biljaka je jedna od najpopularnijih oblasti prirodne medicine. Iako poznata od davnina, tek sredinom dvadesetog veka je počelo naučno istraživanje sastava i dejstva eteričnih ulja. Posebno je bitno njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine. Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje.
Aromaterapija je bliska masaži i lečenju dodirom, jer ulja pomažu i pojačavaju delovanje ovih metoda isceljivanja i uspostavljanja energetske ravnoteže u čoveku. Eterična ulja vrlo brzo preko kože prodiru u krvotok, koji lekovite čestice raznosi po celom organizmu i donose mu blagotvorni uticaj. Ni jedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Njihova osnovna funkcija je antiseptična, a takođe i nervno-psihološka, bez loših nus pojava, jer ulja uništavaju štetne klice, ali ne oštećuju tkiva organa i nervne ćelije.
Opšte osobine ulja su: intenzivan i specifičan miris, isparljivost, boja, rastvorljivost u alkoholu, nemastnost. Takođe imaju specifičan ukus, ljutinu, gorčinu ili slatkost. Dejstvo im je trenutno ili brzo, od 20 do 70 minuta se već mogu naći u mokraći i tkivima. Ona su vrlo prodorna i delotvorna, jer su esencije biljaka od kojih se dobijaju destilacijom ili ekstrakcijom. Metoda dobijanja esencija destilacijom delova biljaka pod dejstvom vodene pare se najčešće koristi jer je najjednostavnija. Uz ovu, koristi se i metoda ceđenja citrusnih esencija iz kore limuna, pomorandže, mandarine i bergamota.
Nema komentara:
Objavi komentar